Vesti
Traži se dobar klijent
04/01/2010
(Izvor: Bankar)
Ljudi sve više kupuju automobile za gotovinu, što, pored svih ostalih problema, utiče na dalje smanjenje plasmana lizing kuća, koji su 2009. vec opali za 60 odsto. Država bi, smatraju u ovoj industriji, trebalo da omogući kupovinu nekretnina putem lizniga, kao i da donese niz poreskih olakšica kako bi ovo tržište ponovo oživelo. Kamatne stope lane nisu smanjivane, a to se najverovatnije neće desiti ni u ovoj godini.
Vesna Lapčić
OPORAVAK TRŽIŠTA LIZINGA ZAVISI OD OPORAVKA DRUGIH PRIVREDNIH GRANA, PRE SVEGA GRAĐEVINARSTVA I TRANSPORTA
Najveći izazovi u poslovanju lizing industrije tokom naredne godine biće kako prepoznati klijente koji imaju razvojni potencijal i pored trenutno lošeg boniteta. To, međutim, neće biti jedine muke ove industrije koja je nakon trećeg kvartala 2009, prema podacima Asocijacije lizing kuća Srbije, zabeležila pad poslovanja od 60 odsto u odnosu na isti period lane, kad su plasmani dostigli miiijardu evra. Naplata potraživanja, kao i oduzimanje sve više predmeta lizinga i nemogućnost da se oni prodaju na sekundarnom tržištu - što stvara , dodatne troškove poslovanja i gubitke - i dalje će zadavati glavobolje lizing kućama.
Bojan Baša, predsednik Asocijacije lizing kuća Srbije, kaže da oporavak tog tržišta zavisi od oporavka drugih privrednih grana, pre svega, građevinarstva i transporta. On u razgovoru za magazin Bankar kaže da je ove godine smanjeno učešće lizinga i kredita u ukupnoj prodaji putničkih vozila, koja su najčešće predmet lizinga, odnosno da se povecava udeo kupovine automobila za gotovinu. "Razlog tome leži u sklonosti kupaca da, usled neizvesnosti prouzrokovanih ekonomskom krizom izbegavaju dodatno lizing ili kreditno zaduživanje" kaže Baša.
UTIHNULE KAMIONDŽIJE
Najvećipad uočava se u nabavci transportnih vozila, prevashodno kamiona. Transportna industrija je, kako kaže Baša, indikator kretanja ekonomske aktivnosti uopšte, a ona je prva osetila krizu tokom prošle godine. Pad na tržistu nabavke novih kamiona ove godine iznosi više od 80 odsto, dok su plasmani u putničke programe manji za 25 odsto.
"Taj pad ove godine ublažila je tražnja za 'fijat puntom' koji ima tržišno učešćeoko 31 odsto u 2009. godini, a samo u oktobru oko 53 odsto. Najmanje se kupuju vozila više srednje klase i visoke klase, što je i za očekivati, dok najbolju prodaju imaju vozila niže i niže srednje klase" kaže Baša. Bez obzira na negativan razvoj situacije trenutno, ipak, nema opasnosti za poslovanje lizing kompanija. One, prema rečima Baše, imaju čak i višak likvidnosti, jer zbog smanjene tražnje s jedne teneadekvatnog boniteta sa druge strane nisu u mogućnosti da plasiraju novacna tržište.
"Prosečna ročnost lizing ugovora je oko 4,5 godine, što znači da se veliki deo portfelja kroz redovne otplate rata otplaćuje relativno brzo" objašnjava on.
Ukoliko bi postojeća situacija potrajala, svakako bi pali i prihodi lizing kompanija, što bi otvorilo pitanje njihove funkcionalnosti i efikasnosti. "Trenutno više zabrinjava nelikvidnost ili ugrožena likvidnost realnog sektora i relativno niska efikasnost sudskih i izvršnih postupaka" kaže Baša.
Naime, u slučaju kad je lizing kompanija primorana da oduzme predmet lizinga ona na njega, iako joj on po islovu zakona i pripada, mora sačekati do sudske odluke koje se donose i po nekoliko meseci. Tokom tog perioda predmet lizinga je često devastiran. Zbog takvih uslova poslovanja ovakav način finansiranja može, prema rečima Baše, lako biti zamenjen klasičnim imodelom finansiranja, odnosno kreditima.
KAŠNJENJE SVE VEĆE
I tokom ove godine docnja je gotovo i stalno rasla, kako u otplati kredita takoi lizinga. Prema mišljenju predstavnika ove industrije, ona jošnije dostiglavrhunac.
Bojan Baša kaže da je kod novih ugovora primetno pogoršanje poslovanja klijenata tako da je broj kreditno sposobnih klijenata sve manji. „Relativno ograničenje sekundarnog tržišta za vraćene predmete lizinga dodatno je uticalo na obazrivost lizing kuća pri novim plasmanima. Dosad su bili vrlo retki slučajevi kad su poverioci pokrenuli stečaj u kompanijama, iako je neminovno da se i to ponekad desi", kaže on.
Primetno je i da su građani disciplinovaniji u otplati svojih dugova od privrednika, što potvrđuje i Vlastimir Vuković, direktor Intesa Leasinga. Smanjena likvidnost će svakako uticati na to da se problemi vezani za otplatu prenesu i u 2010. godinu. U toj kompaniji, koja će ove godine ostvariti 30 miliona dinara profita, procenat nenaplaćenih potraživanja se tokom ove godine kretao izmedu devet i deset odsto.
Ipak, pažljivo praćenje portfolija, uz stalni kontakt sa klijentom, dosad je dalo solidne rezultate u naplati potraživanja. U tomsmislu, ne očekujemo da će našportfolio karakterisati veći stepen docnje u narednoj godini. Tom očekivanju svakako doprinosi i pažljiva analiza prilikom odobravanja lizinga, kao i usklađivanje vrste i vrednosti ugovora sa potrebama i mogućnostima svakog pojedinačnog klijenta" kaže on za Bankar. I u drugim kućama sa čijim predstavnicima je Bankar razgovarao, NBG Leasing i Raiffeisen Leasing na primer, potvrđuju da postoji docnja, ali tvrde da ona ni na koji nacin ne ugrožava njihovo poslovanje. Silvana Tričković, članica Upravnogodbora NBG Leasinga, ističe da je ta kompanija u svoj posed vratila tek 20 vozila što je u odnosu na 45 miliona evra plasmana zanemarljivo. „Strateško povezivanje sa renomiranim uvoznicima vozila i opreme našoj kompaniji je obezbedilo izuzetno kvalitetan portfolio. Tokom ove godine nismo imali drastičnih kašnjenja u naplati potraživanja iako je uočeno da se docnja u otplati iz meseca u mesec povećava", kaze ona za Bankar i dodaje da će ta kuća ove godine ostvariti profit od 1,7 miliona evra.
NEMA NIŽIH KAMATA
Bez obzira na značajan pad referentnih kamatnih stopa, ove godine kamate koje obracunavaju lizing kuće nisu smanjene, a to se najverovatnije nece desiti ni u 2010. Bojan Baša objašnjava da je razlog tome cena novca na međunarodnom tržištu za pojedine finansijske institucije i kompanije, a ona nije snižena. "Troškovi rizika plasmana koji su značajna komponenta kamate u toku ovakvih poremecaja takođe rastu, što dodatno otežava mogućnosti smanjenja kamatnih stopa. Kako se ne može očekivati smanjenje rizika u narednom periodu, niti smanjenje ostalih komponenti koje čine kamatu, ista situacija nas očekuje i naredne godine. Uprkos tome kamate na lizing se trenutno kreću na nivou od sedam do 9,5 odsto godišnje, što je vrlo prihvatljiv nivo" objašnjava on.
Ana Pajević iz Raiffeisen Leasinga slaže se da se naredne godine neće ništa značajnije u tompogledu menjati. Vlastimir Vuković, međutim, misli da su čuda poput smanjenja kamate moguća i u Srbiji. Kombinacija ovdašnjih mera Narodne banke Srbije i povećanje rejtinga celog regiona jugoistočne Evrope, pa samim tim i Srbije, kako on kaže, moglo bi da dovede do niže cene zaduživanja u inostranstvu, a samim tim i kamata za klijente.
DRŽAVNA POMOĆ
Lizing kompanije predložile su niz mera čijim bi usvajanjem država značajno mogla da doprinese oporavku ove industrije. Jedan od najznačajnih predloga je omogućavanje kupovinenekretnina preko lizinga. Vlastimir Vuković ilustruje značaj proširenja ponude lizing proizvoda podatkom da 40 odsto portfolija lizing kuća u regionu čine nekretnine.
„Podrška uvođenju naprednijih lizing proizvoda, na primer finansiranje obnovljivih izvora energije, a u obliku subvencija, takođe bi mogla biti korak u smeru bržeg hvatanja priključka ponudi lizing proizvoda u razvijenijim zemljama" kaže on i dodaje da bi trebalo ukinuti porez na dodatu vrednost na usluge finansiranja. Bojan Baša ističe da je lizing stavljen u inferiorniji položaj u odnosu na bankarske kredite i zbog nemogućnosti korišćenja poreskih olakšica, odnosno poreskog kredita za nabavku opreme. Za nabavku opreme putem finansijskog lizinga ne može se koristiti poreski kredit, iako se predmet lizinga knjiži kao osnovno sredstvo u knjigama korisnika lizinga. Tamo se i amortizuje kroz ceo period otplate, sa podrazumevajućom opcijom otkupapo isteku lizing ugovora", objašnjava on.
Tu nije kraj predlozima. Prema rečima Baše, trenutni propisi predviđaju da je minimalan rok na koji se moze zaključiti ugovor o finansijskom lizingu dve godine, što bi trebalo ukinuti. Ovo ograničenje se u praksi ne odnosi samo na zaključenje ugovora već i na mogućnost raskida ugovora pre isteka roka od dve godine. Na ovaj način su klijenti, koji imaju potencijal da prevremeno otplate lizing, onemogućeni da to i učine i da na taj način svoja slobodna likvidna sredstva iskoriste za neke druge potrebe. Lizing kompanije bi tako prikupljena sredstva mogle da plasiraju onim klijentima kojima je finansiranje u datom trenutku i nužno" objašnjava on. Baša kaže da činjenica da je procenat kapitalnih investicija obezbeđenih putem lizinga u razvijenim zemljama izmedu 25 odsto i 40 odsto, a da je u Srbiji ovaj iznos ispod 15 odsto, dovoljno govori o potencijalu ovdašnjeg lizing tržišta.
Uspešno poslovanje Inteza lizinga
22/12/2009
(Izvor: Biznis magazin)
Inteza lizing (Intesa Leasing) je peti po tržišnom učešću sa bilansnom sumom od 63 miliona evra, kapitalom od 10,3 miliona evra i ukupnim plasmanima od 9,2 miliona evra u prva tri kvartala 2009. Sledeće godine će ova lizing kuća ponuditi finansijski lizing u dinarima, a plan kompanije je da umereno raste, rekao je 11. decembra na proslavi četvorogodišnjice, Vlastimir Vuković, direktor Inteza Lizinga. On je dodao da će se u 2010. tržište lizinga stabilizovati i blago rasti, a oporavak lizing kompanija se može očekivati od septembra sledeće godine. Oporavak će umnogome zavisiti od podrške države domaćoj privredi.
Inteza Lizing očekuje po prvi put dobit u Srbiji u 2009.
13/12/2009
(Izvor: AutoBrief)
Uspešna poslovna godina za Intesa Leasing Beograd
12/12/2009
Intesa Leasing u društvu najboljih
Intesa Leasing Beogradse za kratko vreme pozicionirala među prvih pet lizing kuća u zemlji. Sa bilansnom sumom od 63 miliona evra, kapitalom od 10,3 miliona evra i ukupnim plasmanima od 9,2 miliona evra u prva tri kvartala 2009. godine Intesa Leasing Beograd uspela je i da u kriznoj godini posluje profitabilno i ostvari dobar poslovni rezultat.
Poslovanje Intesa Leasing Beograd u 2009. godini obeležila je i dokapitalizacija od strane Banca Intesa Beograd koja je značajno uticala na rast obima poslovanja u ključnim segmentima finansiranja novih i polovnih putničkih i komercijalnih vozila, opreme i poljoprivredne mehanizacije. Ulaganje Banca Intesa Beograd u Intesa Leasing direktno je uticalo i na rast plasmana u lizingu i povećanje konkurentnosti na domaćem tržištu lizinga.
Intesa Leasing Beograd iskoristila je tekuću godinu i za unapređenje poslovnih procesa, usaglašavanje poslovanja i procedura sa standardima matične Intesa Sanpaolo grupacije, a posebna prednost u odnosu na konkurenciju ostvarena je korišćenjem mreže Banca Intesa Beograd kao kanala prodaje lizing proizvoda.
Dobit Inteza lizinga oko 30 miliona dinara u 2009.
11/12/2009
(Izvor: Beta)
BEOGRAD, 11. decembra 2009. (Beta) - Kompanija Inteza lizing (Intesa Leasing) u Srbiji imaće u ovoj godini dobit od oko 30 miliona dinara, izjavio je danas direktor te kompanije Vlastimir Vuković.
Na obeležavanju četiri godine poslovanja Inteza lizinga on je naveo da će 2009. godina biti prva u kojoj je kompanija ostvarila pozitivne poslovne rezultate.
Vuković je naveo da to ne bi bilo moguće bez Banke Inteza u Srbiji, koja je kao većisnki vlasnik, ove godine uložila 10 miliona evra u povećanje kapitala lizing kompanije, koji sada iznosi oko 10,3 miliona evra.
"Tokom ove godine reorganizovano je poslovanje, povećanja efikasnost i smanjeni troškovi, a ostvaren je i rast aktive i plasmana uprkos krizi", kazao je on i dodao da je kompanija ušla među prvih pet lizing kuća u Srbiji.
Vuković je kazao da Inteza lizing u 2010. godini očekuje umereni rast i najavio da će ponuditi finansijski lizing u dinarima.
"To će klijentima omogućiti da izbegnu valutni rizik i kursne razlike pošto većina preduzeća u Srbiji ima prihod u dinarima", kazao je direktor Inteza lizinga Vlastimir Vuković.
Intesa Leasing: Oporavak industrije od septembra 2010.
11/12/2009
(Izvor: EMportal)
Direktor Intesa Leasinga Vlastimir Vuković kazao je danas da će se u 2010. tržište lizinga stabilizovati i blago rasti, a oporavak te industrije se može očekivati tek od septembra sledeće godine
On je na proslavi četvorogodišnjice te kompanije kazao kako glavni izazov potiče iz otežanog poslovanja njihovih klijenata, te da će oporavak cele industrije umnogome zavisiti od podrške države domaćoj privredi. „Iako će se tržište dogodine stabilizovati, u narednom periodu se ne može očekivati ekspanzija kakva je zabeležena 2008.“, kazao je Vuković.
Prema njegovim rečima, za pokretanje tržišta je važno da početkom godine država prihvati inicijative lizing kuća u vezi sa kupovinom nepokretnosti putem finansijskog lizinga, jer bi na taj način, „ne mala sredstva mogla da se upotrebe za podsticanje gradnje i građevine“.
Inače, ovo je prva godina u kojoj je Intesa Leasing poslovao sa dobitkom, a u toku ove godine je Banca Intesa kao većinski vlasnik dokapitalizovala tu kompaniju sa 10 miliona evra.
Intesa leasing je peti po tržišnom učešću sa bilansnom sumom od 63 miliona evra, kapitalom od 10,3 milioana evra i ukupnim plasmanima od 9,2 miliona evra u prva tri kvartala 2009. Dogodine će ta lizing kuća ponuditi finansijski lizing u dinarima, a plan kompanije je da umereno raste, kazao je Vuković.
U 2010. ponudićemo lizing u dinarima
11/12/2009
(Izvor: Press)
U godini ekonomske krize uspeli smo da poslujemo profitabilno, kaže u intervjuu za Press direktor Inteza lizinga Vlastimir Vuković
Inteza lizing upravo slavi četvrtu godišnjicu poslovanja, a Vuković navodi da su za ovo kratko vreme uspeli da se pozicioniraju među prvih pet lizing kuća po kapitalu i iznosu novih plasmana u 2009. godini.
- Naša pripadnost Inteza Sanpaolo grupaciji, kao i činjenica da je naš većinski vlasnik vodeća banka na srpskom tržištu - Banka Inteza, motivišu nas da iz godine u godinu postižemo što bolje poslovne rezultate.
Intesa Leasing Beograd prijatelj 8. Sajma automobila “Auto show” u Novom Sadu
30/03/2009
Na ovogodišnjem 8. sajmu automobila u Novom Sadu “AUTO SHOW” koji se održava u periodu od 21.10. do 26.10.2008. godine, Intesa Leasing Beograd nastupa u ulozi Prijatelja Sajma zajedno sa partnerskom kompanijom u oblasti osiguranja, kompanijom Delta Generali. Ideja ovakvog nastupa leži u ambiciji dve kompanije da potencijalnim klijentima proslede jasnu poruku koliko im je ovo tržište značajno, te da će u narednom periodu biti u fokusu pre svega prodajnih aktivnosti kompanija.